• O mentalnom zdravlju…

  • DEFINICIJA MENTALNOG ZDRAVLJA

    Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao: “… ne samo odsustvo bolesti ili slabosti [već pre kao] stanje kompletnog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja” (WHO, 2001, str. 3; WHO, 2005, str. xviii).

    Mentalno zdravlje takođe potpada pod ovu definiciju i podrazumeva pored odsustva bolesti i “… stanje blagostanja u kojem individua

    • shvata svoje vlastite sposobnosti,
    • može da izađe na kraj sa normalnim životnim stresom,
    • može da radi produktivno i plodno
    • i sposobna je da dâ doprinos svojoj zajednici” (WHO, 2005, str. xviii).

     

    MODELI MENTALNOG ZDRAVLJA

    U okviru medicinskog modela pojam mentalnog zdravlja je u principu, ili bar do skoro, bio negativno definisan.

    • Uvek se ukazuje na odsustvo patoloških fenomena… odsustvo bolesti.

    Sve je više onih koji smatraju da abnormalnost i normalnost (zdravlje i bolest) ne pripadaju istoj dimenziji.

    • Mentalno zdravlje ima svoje indikatore! Ti indikatori su ustvari distinktivna stvojstva mentalnog zdravlja.

    Takvo definisanje mentalnog zdravlja označava se pojmom „pozitivno mentalno zdravlje“.

    • Pojam potiče iz humanističke tradicije u psihologiji – odnosi se na afirmativno određivanje svojstava mentalnog zdravlja.

     

    MODELI POZITIVNOG MENTALNOG ZDRAVLJA

    Mentalno zdravlje kao nadprosečnost – Meri Jahoda

    • Slika mentalno zdrave osobe kao osobe iznad proseka (istaknute ličnosti)

    Mentalno zdravlje kao psihičko blagostanje – Kerol Rif

    • Prema Karol Rif mentalno zdrava osoba je ona koja ima pozitivnu samoprocenu, doživljaj napredovanja, koja nalazi smisao u životu, koja je uspešno izlazi na kraj sa svakodnevnim životnim zahtevima i stresom, ima dobre odnose sa drugima i rukovodi se svojim unutrašnjim potrebama.

    Mentalno zdravlje kao socijalno blagostanje – Kiz

    • Kiz (Keyes) smatra da mentalno zdravlje zavisi od socijalnog okruženja. Ukoliko opažamo društvo kao smisleno i predvidljivo, kao društvo koje ima potencijal za razvoj, ako osećamo da mu pripadamo i da smo prihvaćeni i da možemo da mu damo svoj doprinost onda dobro i funkcionišemo.

    Mentalno zdravlje kao subjektivno blagostanje – Diener

    • Akcenat je na subjektivnom osećanju sreće, emocionalnoj vitalnosti i zadovoljstvu životom. Važna su pozitivna osećanja.

    Sindrom mentalnog zdravlja

    • Integriše perspektive MZ kao psihičkog, socijalnog i subjektivnog blagostanja.
    • Ističe važnost emocionalnog blagostanja i pozitivnog funkcionisanja. Dakle, nije dovoljno samo da osoba bude srećna, zadovoljna i sl., već i da dobro funkcioniše.
    • Kiz i Lopez ističu da mentalno zdaravlje i mentalna bolest predstavljaju dve dimenzije, a ne polove istog kontinuuma.

     

    POGLED NA PATOLOGIJU IZ HUMANISTIČKE PERSPEKTIVE

    “Geštalt terapeut se sa pomešanim osećanjima upušta u temu psihopatologije. Istorijski, geštalt terapija kao i celi humanistički pokret su odbacili samu ideju dijagnostike kao depresonalizujuću, antiterapijsku i politički represivnu.” (Delisle, 1991, pp. 42).   

    Iz ugla klasičnog geštalt psihoterapijskog pristupa, svako neurotsko ponašanje je u nekom trenutku bilo kreativna reakcija na teške okolnosti, koja je omogućila osobi (detetu ili odraslom) da psihološki (a nekada i fizički) preživi (Dreitzel, 2010). Problem je u tome što je dato ponašanje ostalo fiksirano, u promenjenim okolnostima u kojima su potrebne nove/različite strategije prevladavanja.

    Iz novije relacione perspektive u geštalt psihoterapiji psihopatologija je zapravo patologija relacije, onoga između (Francesetti, Gecele i Roubal, 2013). Ono što uistinu pati je relacija između osobe i sveta. Posledica ovakvog gledišta je da se osoba se ne posmatra kao nosiolac patologije, i da je primarno opisivanje njenih shema funkcionisanja u relacijama, a ne njenih sadržaja. Takođe, umesto da se ulazi u klasifikaciju tipova ljudi (tj. da se dodeljuju dijagnoze) govori se o procesima, npr. opsesivno-kompulzivni proces, anksiozni proces, shizofreni proces i sl.

    Literatura:

    • Delisle, G. (1991) A Gestalt Perspective of Personality Disorder. The British Gestalt Journal, 1, 42-50.
    • Dreitzel, H. P. (2010). Gestalt and Process: Clinical Diagnosis in Gestalt Therapy – A Field Guide. Edition Humanistische Psychologie.
    • Francesetti, G., Gecele, M. & Roubal, J. (Eds.) (2013). Gestalt therapy in Clinical practice: From psychopathology to the aesthetics of contact. Italy: FrancoAngli.
    • World Health Organization (2001).  The World Health report, 2001. Mental Health: New Understanding, New Hope. WHO: Geneva.
    • World Health Organization (2005).  Promoting Mental Health – Concepts, Emerging Evidence, Practice. WHO: Geneva.

     

    Miša Avramović, 10-Avg-2022